Друга(чија) Република

Сабор Независног покрета „Својим путем“ – Игор Радојичић је на сједници одржаној дана 16. 5. 2025. године у Бањој Луци, д о н и о

Платформу „Друга(чија) Република“ - Смјернице за израду изборног програма Покрета за 2026. годину –
  1. Платформа „Друга(чија) Република“ представља основу и даје смјернице за израду изборног програма Независног покрета „Својим путем“ – Игор Радојичић (у даљем тексту: Покрет) за Опште изборе који ће се одржати у Републици Српској и Босни и Херцеговини у 2026. години. „Друга(чија) Република“ означава суштину платформе и представља носећу идеју, тему и поруку Покрета за опште изборе 2026. године.

  2. Потреба за великим промјенама у друштву изражава се кроз велику идеју - „Друга република“. Њом се изражава незадовољство постојећим стањем у свим сферама друштвеног и политичког живота, снажна потреба да се живи и ради другачије и жеља за свеукупном промјеном.

    Успостављени односи зависности и условљавања, урушене и погажене вриједности, разваљене институције, промашене политике, начин рада и подређивање свега и свих приватним интересима, који своју кулминацију добијају у данашње вријеме, као и људи одговорни за то припадају прошлом, 20. вијеку. Потребне су нове идеје и стручни људи који иду својим путем.

    Одговор на потребе и жеље грађана је у друштвено-политичком концепту новог времена и идеји Републике, што је познато и афирмисано у свијету, попут француске Пете републике. Не мисли се (само) на Устав, већ на потребу за комплетном промјеном унутар система, институција, друштва. Република је вриједност и циљ. Укључује све и даје простор за постојање различитих идеја и дјеловање свих, а са заједничким циљем – изградња и развој другачије Републике Српске.

  3. Приликом израде изборног програма руководити се следећим смјерницама:

    • Прво стандарди и живот – злоупотреба и кориштење питања референдума и независности за дневнополитичке сврхе, дизање тензија и трговину довели су до њихове компромитације. У међувремену је прошло 20 година у нашим животима у стању разних криза, чекања и привремености. Посветити се стандардима значи приоритет дати квалитету живота људи у Републици Српској, са уређеним друштвом, фунционалним системом, снажном и отпорном економијом, јаким институциајма и друго. Достизањем одређених стандарда у области економије, демократије, владавине права, медија и друго рјешавају се питања од животног значаја за грађане и потом се из повољније позиције могу адресирати статусна питања. На тај начин се шаље порука и према вани да се не иде против свијета, већ у сарадњи и договору са свијетом;
    • систематичан приступ и рад на дуге стазе – у јавности повремено провијава став да је потребно „пустити да све пропаде, па онда правити испочетка“. Неминовно је да ће постојећи начин рада у коначници довести до слома, али је, уколико се слом већ не спријечи, неопходно окупљати проактивне снаге у друштву и извршити припреме за „дан послије“;
    • нема гаранција и приступа „вјерујте нам на ријеч“ у политици – морају постојати и функционисати институције и механизми којима се друштво штити и њима се мора дати простор и подршка, а то су опозиција, медији, независне агенције и институције, удружења грађана и иницијативе;
  4. Програм „Друга(чије) Републике“ треба обухватити, не ограничавајући се на њих, следећа питања и теме:

    • економија, привреда и финансије;
    • политички систем и институције (са нагласком на подјелу власти и јачање Народне скупштине); јавна управа и јавна предузећа (процјена потребних резова, селекција кадрова и стимулисање образованих, вриједних и стручних);
    • борба против криминала и корупције и испитивање поријекла имовине (размотрити системске мјере попут јавног правобраниоца - повјереника, посебне тимове у оквиру полиције, Министарства финансија и Пореске управе, размотрити могуће мјере у области правосуђа);
    • шира друштвена реформа и нове политике у областима основног, средњег и високог образовања, здравља, социјалне заштите, науке, културе, спорта, демографије, предузетништва, пољопривреде, екологија и заштита животне средине, инфраструктуре, саобраћаја, туризма,...;
    • децентрализација и регионализација;
    • заштита природних богатстава.
  5. Ради остваривања програма „Друга(чије) Републике“ нужно је у истом дефинисати листу хитних мјера, што укључује:

    • Формирати Специјални/Ударни тим и покренути поступке за утврђивање појединачне правне, кривичне и политичке одговорности носилаца функција и руководилаца у институцијама. Општа мјера лустрације за носиоце функција као општа мјера/санкција иако можда једноствнија, неће испунити друштвену функцију и потребу за правдом и мора се темељити на појединачно утврђеној одговорности и кривици кроз правно уређене поступке пред судом или другим надлежним тијелима;
    • Рок од 90/180 дана по ступању на дужност нове владе за пријаву сазнања или учешћа у случајевима криминала и корупције, уз могућност закључења споразума о признању кривице, поврат отуђеног/против-правно стеченог и обавезу учешћа у евентуланим судским поступцима у својству свједока, уз адекватну заштиту;
    • Формирање „црне/бијеле“ књиге - случајеви криминала и коруцпије који се морају истражити; Ангажовање 50 тужилаца на период од 3 године, са платом од 7.000,00 КМ;
    • Савјет за борбу против корупције
      • укључити аккдемску заједницу, НВО, медије, адвокате и сл.
      • дати овлаштења и одређени утицај у правцу истраживања, прикупљања доказа, представљања налаза јавности и слично,
      • снажна и стручна служба,
      • именовање повјереника за борбу против корупције – особа високог угледа, правне струке, бескомпромисна;
      • подстрек и подршка институцијама тужилаштава и Министарства унутрашњих послова – размотрити могућност формлане координације или особе за везу;
    • Контрола имовине функционера и са њима повезаних лица – испитивање поријекла имовине;
    • Сузбијање криминалитета:
      • формирање Савјета за политику сузбијања криминалитета,
      • флексибилније гоњење кроз измјене кривичног законодавства,
      • специјализација у правосуђу,
      • повећати одговорност и продуктивност судија;
    • Укидање закона:
      • Измјена и допуна Кривичног законика којим је извршена тзв. „криминализација клевете“;
      • Закон о јавности рада непрофитних организација;
      • Закон о измјенама и допунама Закона о концесијама.
    • Распустити / укинути / реорганизовати:
      • Републичка управа за геодетске и имовинско правне послове,
      • Правобранилаштво Републике Српске,
      • Инвестиционо-развојна банка Републике Српске,
      • Академију наука и умјетности Републике Српске,
      • Сенат Републике Српске,
      • Комисија за спријечавање сукоба интереса,
      • Комисија за концесије Републике Српске,
      • Џендер центар.

      На предузете мјере одговорити са адекватном институционалном замјеном.

    • Уредбе / одлуке:
      • Чишћење листе чекања за прегледе у здравству,
      • Потпуно бесплатно лијечење за борце,
      • Хитна обустава испитивања и копања (рудници и сл.) за све случајеве гдје није уредна документација или није проведена и испоштована процедура (еколошка дозвола, процјена утицаја, студије, и др.); локални референдум за сва будућа „копања“ (на нивоу општине или мјесне заједнице); идентификовати који закони не ваљају и шта мора хитно да се укине или стопира;
      • Објава списка тајних уговора и аката закључених у име Републике Српске одмах, а потом постепено објава комплетних докумената;
      • Објављивање стања јавних финансија – попис свих дуговања, обавеза и друго;
      • Смањити обавезе по уговорима о дјелу и ауторском дјелу и слично (култура, и друге области);
      • Мјера друштвене солидарности – нема гладних и без крова над главом;
    • Промјене на кључним позицијама и ревизија поступака, правила и процедура:
      • Министарство унутрашњих послова и Полиција Републике Српске,
      • Главна служба за ревизију јавног сектора,
      • Радио-телевизија Републике Српске
      • обезбједити да се одређена постављења врше уз мишљење панела грађана и стуке, ако већ не може директно – ради непристрасности и јавности.
    • Ојачати надзорну и контролну улогу Народне скупштине Републике Српске:
      • анкетни одбори – лакше формирање – нпр. не треба одлука скупштинске већине, већ за формирање треба 10 посланика да потпише одлуку о формирању, а онда обавезно по формирању уз већину у одбору коју има онај ко формира морају бити заступаљени, у мањини, и посланици који припадају супротстављеној политичкој групацији; широка овлаштења за позивање на саслушање, подношење информација, извјештаја, телефонских и електронских комуникација у одређеним случајевима, и слично; размотрити може ли одбор санкционисати или само предложити НСРС мјере уз извјештај;
      • обавезно саслушање пред ресорним или специјализованим одбором Народне скупштине и сагласност за сва именовања министара, директора и других носилаца одговорних дужности;
    • Јавна управа и јавна предузећа
      • све што је у губитку 2-3 година – реструктурирати или угасити;
      • смањење за 30% укупног броја радника у јавној управи, јавним службама и предузећима и то кроз оцјену рада и резултата – појединачно за запослене, рангирати по учинку и најлошије отпуштати, те ревидирање систематизације, усклађеност звања, занимања и радних мјеста;
      • пензионери не могу бити ангажовани/именовани на руководећа мјеста у управи/јавној служби ограничити ВД статус – до највише два продужења, предвидјети/пооштрити санкције (нпр акти именованог лица се сматрају ништавним);
      • ограничење броја мјеста у управним и надзорним одборима и другим органима установа/предузећа у јавном власништву или који се финансирају јавним средствима на највише једно по особи;
    • Ревидирати мрежу јавних високошколских установа:
      • рационализација кроз укидање „дуплих“ високошколских установа односно организационих јединица и програма;
      • гашење студијских програма са ниским бројем уписаних;
      • нагласак на пројектно финансирање и повећање властитих прихода факултета;
    • Снажнија подршка привреди и предузетништву
      • смањити оптерећење привреде,
      • увести значајније подстицаје за технолошки развој,
      • креирати програме за повећање конкурентности,
      • преусмјерити јавне приходе у развој реалног сектора,
      • подстаћи извозне активности,
      • програми за предузетништво, значајна финансијска подршка и програми подршке;
    • Скраћење радне седмице – пилот пројекат.
  6. Задужује се Предсједништво Покрета да именује радно тијело одговорно за израду програма за Опште изборе 2026. године, а које ће даље организовати рад на припреми програма кроз радне групе, учешће чланства и шире консултације ради укључивања других актера у друштву путем радних састанака, панела и слично, а све са циљем квалитетнијег прикупљања информација о проблемима и рјешењима, ширења порука и подизања видљивости Покрета и повезивања и могуће сарадње са организацијама и појединцима.
  7. Предсједништво Покрета ће утврдити изборни програм „Друга(чија) Република“ до краја 2025. године.


ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ САБОРА мр Игор Радојичић
Преузми програм